Успешно реализована екскурзија ученика трећег разреда

ЕКСКУРЗИЈА УЧЕНИКА ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ 2017. ГОДИНЕ

 

Од 9-14. маја 2017. године, седам одељења ученика трећег разреда  Техничке школе, било је на екскурзији у средњој Европи – Будимпешти, Сент Андреји,  Прагу, Дрездену и Братислави.

Кренули смо из суморног Ужица у рану зору 9. маја. Док су родитељи забринутих лица пратили своју децу, а професори пребројавали ђаке и пасоше, узбуђени ђаци су нестрпљиво чекали када ће кренути пут централне Европе да се увере да ли је она толико лепа колико се о њој прича.  Након пређених првих 300 километара, први закључак свих био је да, ако се „по јутру дан познаје“, ово ће бити успешна и лепа екскурзија. Неки су се први пут нашли и на државној граници, а затим су им жице, високе ограде и строги погледи мађарске полиције пожелели добродошлицу у Европску унију. Једни са страхом, други са осмехом закорачисмо на тло „обећане“ нам Уније у жељи да што пре видимо њене чари.

Први град у коме се заустављамо је Будимпешта. Разгледање града који се налази на обе обале Дунава креће од Трга хероја, Опере, Ланчаног моста, Рибарске куле, црква краља Матије, краљевског дворца, Цитаделе, моста Ержебет и осталих знаменитости Пеште и још лепшег Будима. Одушевљени лепотом града тада нисмо ни слутили колико нас право уживање чека тек након вечере када будемо пловили Дунавом.  Е, то је тек био доживљај који ће се памтити. Са велелепног брода и Дунава који ни ми нисмо у песмама заобишли, сви носимо најлепша осећања упркос ветру који је дувао. У једном смо се сложили, да је доживљај  прелепе Будимпеште, ноћу, нешто посебно, очаравајуће. Ни умор није успео да поквари наше узбуђење, као ни чињеница да по повратку у собе неће бити чувених екскурзијских журки.

Други дан, одморни, расположени и наспавани крећемо пут Сент Андреје. Професори и директор су посебно расположени и срећни што њихови ученици беспрекорно поштују сваки договор, а ђаци жељни нових доживљаја.

Живописни градић Сент Андреја нас на тренутак враћа у српску историју и књижевност. Обилазећи спомен кућу Јакова Игњатовића, споменик Вуку Караџићу и кнезу Лазару, Београдску саборну  цркву и друге знаменитости, присећамо се прича са школских часова. Нису сви баш били срећни што ни овде не могу да побегну од учења и школе, али су се помирили са тим слушајући занимљиву водичицу која их је својим знањем  подсећала да буду свесни свог порекла и предака.

После двочасовне шетње  Сент Андрејом настављамо даље, северозападно према  Прагу. Поглед из аутобуса, према бескрајној и чистој равници, уређеним пољима, обрађеним њивама иза којих се види мноштво ветрењача, обогаћен звуцима музике коју смо сами изабрали или нам је наметнула већина, представља још један нови доживљај за ову дружину.

У смирај дана десетог маја, стижемо у Праг. Први сусрет са њим био је хотел Олимпик. Двадесетоспратница, лифтови, изузетан простор, мноштво младих Италијана и ми. Кратко време до спавања употпуњујемо шетњом по оближњем кварту и првим пивом  у једној од прашких пивница. Тешко је било одолети искушењу, али договор се мора поштовати, једно пиво и на спавање.

 

Трећи дан је посвећен разгледању и упознавању Прага. У вишечасовној шетњи видели смо Храдчане, прашки дворац са Катедралом Св. Вита и Капелом Св. Венцислава, Базилику Св. Ђорђа, Страховски манастир, Карлов мост, Карлов споменик, Старомесне намести, Астрономски часовник Орлој, Споменик Јану Хусу, Вацлавске намести, Народни музеј итд. Врло брзо нас је освојио тај бајковити град, све те цркве, куле, мостови као да су нас одвеле у далеку прошлост из које нисмо желели да се поново вратимо у стварност.  Повратак у реалност нам је у вечерњим часовима донео одлазак у дискотеку и нови провод, нова познанства са Ваљевкама, Новосађанима и Македонцима, а и неке нове симпатије…

Четвртог дана путујемо даље према западу и Немачкој. Заустављамо се у Дрездену, главном граду Саксоније, смештеном у долини реке Елбе, граду који данас представља синоним културе и уметности, као и симбол новог рађања живота. Звуци Шилерове „Оде радости“ пожелели су нам добродошлицу на једном од градских тргова. Док смо слушали занимљиву историју овог града, као једној од прапостојбина Јужних Словена, причу о Августу Снажном и  његовој владавини, силним женама којима је градио палате и многобројној деци, уживали смо у његовим чарима. Опера Семпер, палата Цвингер, бројне цркве али и музеји, тргови, велики мурал на коме су приказани сви владари Саксоније, Европска тераса и многе друге знаменитости освојиле су нас својом лепотом. На жалост, то уживање је трајало само неколико сати. У предвечерје се враћамо у Праг и настављамо наше дружење у једној од прашких дискотека.

Петог дана са тугом напуштамо хотел, задовољни повратком депозита и изузетно добрим владањем свих чланова ове наше групе. Одлазећи из Прага уз звуке „Влтаве“, враћамо се полако у стварност. Уз пут се задржавамо кратко у словачкој престоници, у  Братислави, да се још једном уверимо у чари средњоевропских градова. Дуга вожња аутобусом као и двочасовно чекање на изласку из Мађарске, нису успели да покваре наше  прелепе утиске које носимо у Србију. Сви су били задовољни.  Ученици због лепог провода, нових сазнања, новог доживљаја живота; директор и професори због савршеног владања њихових ученика, а прeдставници агенције „Ласта“, због одличне организације. Једно је сигурно, да су ови млади људи разбили предрасуде о себи. Показали су да постоји провод, забава и екскурзија без алкохола и најмањих проблема, показали су да су вредни поштовања и заслужили да се њихови професори поносе  њима.

Шестог дана у јутарњим часовима, завршава се наша екскурзија, а почиње прича о пет незаборавних дана, дружењу и проводу које ћемо памтити и генерацији коју не можемо заборавити.

Сања Селаковић

Please follow and like us:

Оставите одговор